Свака нова радна година донесе неке новине. Нек су обавезне од Министарства просвете а неке буду постављене од стране васпитача.
С обзиром да живимо у ери мобилних телефона и дигиталних уређаја свакодневно схватамо да су нам деца све више статична. Више времена проводе у кући на разним дигиталним апаратима него напољу у игри. То нас даље води до лошијег развоја детета и слабијег имунитета.
Управо вођене овим општи стањем деце, васпитачице старије мешовите васпитне групе, одлучиле су да нешто промене. Наиме, васпитачице Јелена Радојевић и Маја Јовановић предложиле су родитељима да деца из њихове групе имају обавезно један дан у недељи за одлазак у шуму, природи, негде где ће имати прилику да слободно трче, истражују, забаве се. Родитељи су са великим одушевљењем прихватили овај предлог. Договорили смо се да сваког петка , без обзира на годишње доба и временске услове, идемо у шетњу и у неку нову пустоловину. До краја недеље ормарићи су били опремљени гуменим чизмама, кабаницама, резервном одећом ,кишобранима…
Дана 20.септембра кренули смо у нашу прву шетњу до оближње шумице која се зове Периловац. До овог места има неких 2,5 км у једном правцу од нашег вртића. Једна деоница пута је асфалтирана док се преосталих два километара пролази пољским путем. Васпитачице Маја и Јеца , као и млађа колегиница стажиста, Тијана са великим задовољством и ентузијазмом кренуле са децом у ову пустоловину. Деца су имала мноштво питања. Све их је интересовало и желели су све да знају. Сусрет са шумом био је фантастичан. Неки су одмах пошли ка извору који се налази у шуми , неки су зграбили гране и кренули у игру са њима , неки се пењали уз и силазили низ падину. Било је врло занимљиво како њима тако и нама. Пронашли смо разне гранчице, плодове дрвећа, кућице пужева које смо наравно понели са нама у вртић, пронашли различите инсекте које смо истраживали кроз лупу. Деца су провела скоро четири сата у природи, на свежем ваздуху и у игри коју највише воле. У вртић смо се вратили у 12,30 часова, мало пред ручак.
Сви су били пуни позитивних утисака и наравно да је уследило питање „ Кад идемо поново?“.
Васпитачи:
Јелена Радојевић, Маја Јовановић и Тијана Миловановић
